kako osigurati sopstveni biznis

FINANSIJSKI SAVETNIK
Osigurajte sopstveni biznis
Polisa za osiguranje imovine preduzetnika je dragocena investicija

Pokrenuli ste nov posao ili već duže vreme ulažete u razvoj svog preduzeća. Nosite breme odgovornosti na putu ka poslovnom uspehu. Razmišljate o sigurnom partneru koji će smanjiti rizik vašeg poslovanja. Važan oslonac u sigurnosti je osiguranje koje se ostvaruje zaključenjem ugovora kod osiguravajućeg društva, pri čemu je ono dužno da u slučaju štetnog događaja i nadoknadi štetu. Zapamtite: rizik od nastanka štetnog događaja uvek postoji, pa čak i tamo gde ga ne vidimo.

Polisa za osiguranje imovine preduzetnika izlazi u susret njihovim potrebama da osiguraju sopstveni biznis, a ta investicija je dragocena, pogotovo ukoliko dođe do neželjenih događaja, savetuje Dara Stijelja, koordinator rada filijala „Viner Štediše osiguranja”.

Takvom polisom možete osigurati: građevinski objekat – zgradu, opremu i ostale pokretnosti u objektu, zalihe robe, stakla, odgovornost iz obavljanja delatnosti.

Polisa koju nudi „Viner Štediše” podrazumeva pre svega zaštitu od osnovnih imovinskih rizika: požara, udara groma, eksplozije, oluje, grada, pada vazdušne letelice, udara motornog vozila i pokretne radne mašine u osiguranom građevinskom objektu. Postoji mogućnost ugovaranja dopunskih rizika poplave i bujice, klizanja i odronjavanja, snežne lavine, iscurenja tečnosti, izlivanja vode iz vodovodnih i kanalizacionih cevi, samozapaljenja zaliha do nekih rizika koji su aktuelni u našoj svakodnevici kao što su: rizik provalne krađe i razbojništva, lom mašina i stakla. 

Paket rizika bira osiguranik, a osiguravajuće društvo se trudi da izbor bude maksimalno prilagođen delatnosti i potrebama preduzetnika.

Praksa u „Viner Štediši” osiguranju je da na jednostavan način, potpisivanjem višegodišnjeg ugovora o osiguranju, obezbedi klijentima kontinuirano osiguravajuće pokriće bez ponovnog dolaska. Osiguravajuće društvo će se pobrinuti da na kućnu adresu dostavi sve važne informacije o obnovi osiguranja.

Uz osiguranje imovine, zaštitu možete obezbediti i vašim zaposlenima. Ugovaranjem kolektivnog osiguranja zaposlenih, oni stiču pravo na zaštitu od posledica povreda zadobijenih na poslu i van posla, kao i zaštitu njihovih porodica u slučaju smrti osiguranika kao posledice nesrećnog slučaja ili bolesti. U cilju potpunije zaštite preduzetnici mogu dobiti: osiguranje troškova lečenja, čime se pokrivaju stvarni nužni troškovi koji u toku lečenja od posledica nesrećnog slučaja padaju na teret osiguranika kao i osiguranje dnevne naknade koja se u ugovorenom iznosu isplaćuje za vreme privremene sprečenosti osiguranika za rad.

Na primer, ukoliko je firma registrovana za proizvodnju metalnih proizvoda u hali masivne građe za osiguranje od požara i osnovnih opasnosti, na sumu osiguranja od 8.000.000 dinara, godišnja premija bi bila 10.600 dinara. Predyzetnik se može osigurati i od rizika provale, krađe, razbojništva, „na prvi rizik”, od loma stakla, shodno svojim potrebama i mogućnostima.

Na istom primeru, fabrike, osiguranje zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja, recimo sa 30 zaposlenih, bila bi: za smrt usled nezgode osigurana suma od 100.000 dinara podrazumevala bi uplatu godišnje premije po radniku u iznosu od 1.015 dinara. Takođe, radnik se može osigurati i od rizika invaliditeta, smrti usled bolesti, ali i za troškove lečenja, dnevnu nadoknadu.

Priredila B. Dumić

Možete ostaviti komentar (0) 01.10.2007. 13:53

Gdje uložiti višak novca

Deset savjeta za ulaganje na berzi

1. Ne kupujte akcije samo zbog njihove trenutne cijene, već zbog dobrih poslovnih rezultata kompanije.
2. Nemojte previše širiti ulaganja, već se koncentrišite na manji broj kompanija.
3. Uložite deo sredstava u manje rizične hartije od vrednosti kao što su obveznice ili blagajnički zapisi.
4. Pogrešno je kupiti akcije a pri tome nemati plan izlaska iz te hartije, bez obzira da li je kretanje cene pozitivno ili negativno po vlasnika.
5. Ne treba prodati akcije suviše brzo kada počne cena hartije da pada, ali je potrebno imati unapred granicu gubitka.
6. Potrebno je stalno skupljati informacije i širiti znanje, nove informacije obavezno ukljućivati u svoje odluke.
7. Nemojte ulagati u kompanije čiji se domen poslovanja ne razumije.
8. Pogrešno je olako prihvatati sugestije prijatelja nedovoljno upućenih u suštinu poslovanja na berzi, kao i i onih „upućenih“ koji o tome znaju malo više od vas.
9. Na kupovinu akcija i učešće na berzi treba gledati kao na određeni posao koji želite uspešno da obavljate.
10. Nemojte se ograničiti da ulažete samo u jednu kompaniju ili jednu delatnost, posebno ako ne deli dividende na kraju godine.

Penzijski i investicioni  fondovi, iskustva u regionu

(Ivan Batinica, finansijski analitičar u društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Dunav)
Zamislimo sliku finansijskog tržišta, u našem okruženju  od pre nekoliko godina. Imate višak sredstava i želite da ih uložite? Gotovo i da nemate izbora. Stavljate štedni ulog u banku i imate, možda ne visoku, ali stabilnu i redovnu kamatu.  Retki su bili oni koji su imali hrabrosti da ulože svoj novac na berzu. Šta se danas dešava?
Danas imate najmanje četiri mogućnosti:

1. štednja u banci
2. ulaganje na berzi
3. investicioni fondovi
4. penzijski fondovi

Svi pričamo o investicionim i penzijskim fondovima. Kao da je, bar za trenutak, štednja u bankama stavljena u drugi plan. Kako da odlučimo gde da uložimo u novim okolnostima
Razmislite prvo o riziku koji ste spremni da preuzmete i o prinosu koji zadovoljava vaše apetite. Osvrnimo se na politiku ulaganja, rizike i potencijalne prinose koje fondovi mogu da obezbede svojim ulagačima. Iako je Komisija za hartije od vrednosti sa aspekta načina ulaganja kategorizovala investicione fondove u četiri grupe, balansirani fondovi i fondovi rasta vrednosti imovine su najinteresantniji. Oni omogućavaju da fond najveći deo svoje imovine ulaže u akcije, a to je upravo onaj segment tržišta na kojem će oni nastojati da ostvare najveći prinos i samim tim privuku više ulagača. S obzirom na to da naše tržište pokazuje snažan rast, možemo očekivati da će ovi fondovi i u narednom periodu najviše ulagati u akcije domaćih kompanija. Osnivanje novih fondova će nesumnjivo doprineti produbljivanju tržišta i podizanju likvidnosti na viši nivo.
Dobrovoljni penzijski fondovi imaju mnogo konzervativniji pristup kod ulaganja. Oni imaju neograničenu mogućnost ulaganja u hartije od vrednosti koje izdaje država, dok su ulaganja u obveznice i akcije kompanija strogo regulisana. Prilikom ulaganja u akcije moraju se poštovati ograničenja u pogledu perioda od kada je kompanija na berzi, tržišne kapitalizacije, pozitivnog mišljenja revizora i likvidnosti same akcije. Dužničke hartije od vrednosti koje emituju domaće kompanije moraju takođe biti na berzi i sa određenim kreditnim rejtingom.  Investicioni fondovi nemaju ovako stroge kriterijume kod ulaganja. To im i omogućava da kupuju rizičnije hartije i tako ostvaruju potencijalno veći prinos, ali koji je praćen i većim rizikom.
Pored viših prinosa u odnosu na kamatu na štedne uloge i nižeg rizika u odnosu na pomenute investicione fondove postoje i drugi razlozi koji bi mogli da nas opredele za ulaganje u dobrovoljni penzijski fond. Za naknadu društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, koja ne može preći tri odsto od iznosa svake uplate, dobijate profesionalno upravljanje vašim sredstvima uz svakodnevnu procenu rizika imovine u portfelju. Druga velika prednost je što svi transakcioni troškovi trgovanja sa hartijama od vrednosti  padaju na teret društva za upravljanje, a ne na račun fonda. To je jako važno imajući u vidu da se individualni investitor suočava sa daleko većim troškovima trgovanja. 
U proteklih nekoliko meseci koliko dobrovoljni penzijski fondovi rade u Srbiji, ostvareni su vrlo zapaženi prinosi. Osnovni razlog tome je snažan rast tržišta akcija u tom periodu. Međutim, moramo razmišljati na dugi rok. To podrazumeva ulaganje velikih napora na razvoju novih instrumenata koji će doprineti produbljivanju likvidnosti i daljem razvoju našeg finansijskog tržišta. Pojava hipotekarnih i municipalnih obveznica, kao i eventualni izlazak akcija javnih kompanija na berzu proširila bi investicione mogućnosti penzijskih fondova, a samim tim bi i prinosi ulagača bili veći.
Otkako su investicioni fondovi počeli sa radom u Srbiji, mnogi investitori su u dilemi da li da ulože novac u akcije na berzi samostalno, ili da koriste usluge portfolio menadžera koji su zaduženi za plasiranje fondovskih sredstava.
Najbolji odgovor za ovu dilemu je da treba probati obe alternative, odnosno deo novca treba uložiti direktno, posredstvom brokera, na berzi, a deo u investicioni fond, pa pratiti rezultate obe investicije.
Investicionim fondovima je teško da prate performanse tržišta kao što je srpsko, koje je veoma brzo raslo u prvom tromesečju ove godine.
Jer, fondovi imaju transakcione troškove, dok berzanski indeksi nemaju.
Uz to, fondovi moraju imati takvu diversifikaciju investicija da ni jedna pojedinačna akcija ne može biti zastupljena više od 10 procenata u portfoliju, dok u indeksnoj korpi berzanskog indeksa neke akcije mogu imati veću zastupljenost (na primer – u Belex 15 akcije AIK banke imaju ponder 20 procenata, Komercijalne banke 18,58 odsto, a Energoprojekt Holdinga 12,18 procenata).
Kad ove akcije poskupljuju brže od proseka, berzanski indeks, po pravilu, raste brže od vrednosti jedinice investicionih fondova.
S druge strane, kada je tržište u fazi korekcije, kao sad, berzanski indeksi mogu padati brže od vrednosti investicione jedinice, jer sada diversifikacija radi u korist fondova.
Sve što je pomenuto za berzanske indekse, važi i za samostalne investicije prosečnog građanina.
Prosečan individualan investitor obično ima do 10 hartija od vrednosti, jer nema dovoljno novca da bi napravio znatnije investicije u veći broj akcija.
Uz to, samostalno investiranje zahteva i dosta vremena da se analiziraju kompanije, kao i određeni nivo poznavanja finansijske analize.
Krajem prvog kvartala ove godine (2007.), u ove zakonitosti tržišta se uverio znatan broj investitora koji su imali prilike da samostalno ulažu novac na Beogradskoj berzi.
Znatan broj članova fonda FIMA ProActive upravo čine pojedinci koji su bili vrlo aktivni na berzi u proteklom periodu, pa su odlučili da deo novca ulože u investicioni fond.
U drugoj nedelji maja, na Beogradskoj berzi je bila značajna korekcija, a vrednost indeksa najlikvidnijih akcija Belex15 je padala četiri dana uzastopno, i to – za 1,30 odsto, za 3,05 odsto, za 5,26 i za 6,53 odsto respektivno. Međutim, u tom periodu vrednosti jedinica investicionih fondova su bile stabilne.
Ovoj stabilnosti je doprinela i metodologija izračunavanja vrednosti investicione jedinice koju je propisala Komisija za hartije od vrednosti.
Naime, u obračun vrednosti investicione jedinice ulazi cena akcija poslednjeg trgovačkog dana samo u slučaju da je tad obim trgovanja bio veći od jedan odsto tržišne kapitalizacije određene kompanije. Ukoliko pomenuti uslov nije ispunjen, u obračun se uzimaju i cene od prethodnih dana trgovanja.
Međutim, važno je napomenuti da u „kriznim situacijama”, odnosno kad tržište ulazi u korekciju, metodologija izračunavanja vrednosti investicione jedinice nije glavna prednost ulaganja u investicione fondove.
Mnogi pojedinci su uložili novac u prethodnoj godini, i dosad nisu imali priliku da budu učesnici na tržištu koje je u padu.
S druge strane, u investicionim fondovima odluke o kupovini i prodaji akcija donose portfolio menadžeri koji, u skladu sa zakonom, moraju imati najmanje tri godine radnog iskustva u poslovima s hartijama od vrednosti.
U poslednje tri godine naše tržište je imalo bar četiri korekcije, od kojih su dve bile značajne: april – maj 2005. godine i jun – jul 2006. godine.
Upravo zbog ovog iskustva, profesionalni investitori se bolje snalaze u „kriznim situacijama” od individualnih ulagača bez iskustva.
U drugoj nedelji maja (2007.), kada je došlo do velike korekcije na Beogradskoj berzi, bili smo svedoci da su profesionalni investitori, a pre svega investicioni fondovi, bili kupci, dok su investitori sa manje iskustva bili prodavci.
To je i razlog zbog kojeg investicioni fondovi berzanske korekcije doživljavaju kao prilike da se akcije kupe po povoljnijim cenama, a ne kao vreme „u kojem se gubi novac“.
( Vladimir Pavlović - CFA Portfolio menadžer investicionog fonda FIMA ProActive )

Možete ostaviti komentar (0) 13.08.2007. 05:41

Pet zlatnih pravila o pregovaranju

Prije početka pregovaranja provjerite još jednom da li pregovaranje ima svrhe. Nekada se desi da i najbolja pregovaračka vještina ne donese rezultate. U tom slučaju bolje je ne započinjati pregovore.

Nastojte uvijek da se stavite u poziciju suprotne strane, izbegavajte sve ono što može da ponizi suprotnu stranu.

Uvek se držite svojih principa.

Budite spremni i otvoreni za alternativna rešenja i trudite se da uvek imate "keca u rukavu".

Osjetite kada je pravi trenutak da završite pregovore.

Možete ostaviti komentar (0) 13.08.2007. 05:40